Његовом Преосвештенству
блажене успомене Владици Атанасију
вјечан спомен

Спјевао у првој седмици Часнога поста Љета Господњег 2021.
Драгиша – Драган (Милованов) Шекарић
Требиње

Игуман Михаило, Манастир Светих Архангела код Призрена
На Источни петак у Манастиру Тврдошу 2022. године
[Видео запис]

По благослову Владике Димитрија, из послушања бих да прозборим неку реч овде испред „мутавог” народа и испред моштију нашег Старца и Оца Атанасија који је ревностан био по узору на Господа. Данас чусмо из Јеванђеља у овај васкрсни дан, о Христовој ревности према храму Господњем када је направио узице и истерао продавце говеда и телади и мењаче новца, када је показао ревност према Храму истеравши све напоље, а онда када су се људи побунили шта ти то чиниш и како ти можеш да истерујеш да истерујеш трговце из Храма, рекао је ако и срушите овај Храм за три дана ћу га подићи.

Поводом књиге Атанасије. Један животопис
Данијел Дојчиновић, теолог и филолог

О првогодишњем помену од упокојења епископа захумско-херцеговачког Атанасија (Јевтића), у издању манастира Тврдоша из штампе је изашла књига Атанасије. Један животопис. Најзаслужнији за ово, по свему необично штиво, јесте њен састављач – епископ западноамерички Максим (Васиљевић).

Међу првим помислима при сусрету са овом књигом, а што је – истину говорећи – био случај и са аутором ових редака, јесте и она која се тиче њене опширности: Није ли се могло на мање од седам стотина страница? Од првих пасуса Животопис разоружава, а поменута недоумица нестаје пред текстуалним врелом у које се утапа пажња и најзахтјевнијих читалаца. Треба недвосмислено рећи да је књига јако добро написана. Брижан језички израз, потпуно истесан, лишен сваке патетике, далеко од било какве баналности, испуњен суштинским информацијама, чини да читање и након десетина, па и стотина страница не постаје аутоматизовано ни за тренутак. Текст је лишен фуснота, што додатно релаксира читање.

Критеријуми теологије Владике Атанасија Јевтића

Епископ Максим (Васиљевић)

Реч на скупу посвећеном годишњици Владике Атанасија у Дому културе у Требињу, 25. фебруара 2022. године (ауторизовано излагање)

Уводне напомене

Тешко је говорити о теологу какав је био Атанасије пред теологом какав је Епископ браничевски Игњатије. Обојица, и ту је олакшање, себе доживљавамо као ученике Владике Атанасија и митрополита Јована Зизјуласа.

Такође је тешко говорити о њему као „предмету интересовања” управо због тога што је он био личност, слободна личност. По речима Христа Јанараса:

Говорити о оцу Атанасију Јевтићу, мислим да није просто тешко, него је немогуће. Било које карактерисање, на пример, да је био Епископ херцеговачки, професор универзитета – јесу објективна звања, која бивају исцрпљена само на пољу индивидуалног, јер означавају неку особу са извесним особинама. Да бисмо упознали било ког човека, треба знати да је присуство човека догађај, јер се не ради просто о некој енергији, дејствима или особинама, него о догађају, односу.

Епископ Григорије поводом годину дана од упокојења Епископа Атанасија

Позни је час, у свијету почиње још један рат, а ја ти пишем ово писмо, драги оче.

Никада нисмо говорили о томе, а нико од нас није био сигурнији да би за оног другог дао живот ако затреба. Никада нисмо употријебили ријечи љубав, отац и син, а оживјели смо их сваким нашим сусретом, сукобом и неслагањем.

Раде Ликић

Ријечи не долазе, кнедла у грлу, жамор у желуцу, али опет није то од туге, но од сјете и осјећаја да се једна епоха завршила. Ријечи тешко долазе, али слике су живе, пуне боја, али и неке узвишене патине. За Митрополитом сузе су саме текле, готово стално тих дана по његовом упокојењу. Дочим сада очи само влаже а усне се извијају у неки топли осмијех док мисли бујају од успомена.

Последњи пут га видјех над одром блаженопочившег митрополита Амфилохија.

Demetrios Mauropulos on Bishop Atanasije (Greek)

Мр Слобо Станишић, професор Богословије Светог Петра Цетињског на Цетињу
У Никшићу, на Светог Атанасија Великог, 2022. године Господње

А има и много друго што учини Исус, које кад би се редом написало, ни у сами свијет, мислим, не би стале написане књиге. Амин. (Јн 21, 25)

Прошло је годину дана откад сам, у Земаљској Србији, посљедњи пут срео свог учитеља и професора, владику Атанасија. У Земунској болници сам га дочекао, заједно са његовим вољеним студентом и саборцем са Космета и из Београда, Панкетом (Отац Радивој Панић), како га је наш Таса звао. Из Врњачке Бање, гдје је радио на новом издању петокњижја Од Косовa до Јадовна, Тасу су, са потврђеним позитивним ПЦР тестом на вирус корона, довезла болничка кола.

Архимандрит Василије Ивиронски Гондикакис

Ἀρχιμ. Βασίλειος Ἰβηρίτης

14. фебруар 2022.

Када је дошао у Атину (1964) да би припремио богословску докторску дисертацију, био је већ јеромонах. Постављен је за служитеља у цркви Пресвете Богородице (и Свете Тројице) Ликодиму, у такозваној руској цркви – у храму из једанаестог века у центру Атине.

Његов долазак у древни храм васкрсао је нестариву благодат Цркве. Висок и сув, са снажном вером, која је привукла пажњу младих људи различитог порекла и интересовања.

Покренуо је многе душе за живот у Христу, и створиле су се везе духовног пријатељства у Христу, које се до данас одржавају и расту.