Никола Александар Марић

+Атанасију

Пре но прођем капију
за којом сама чешња
поздравим гробну црквицу
у којој празан ми гроб
на опомену

У порти
волим да сретнем децу

Мирјана Зиројевић

Нижу се дани откако нас је тијелом напустио онај за кога је мало рећи човјек, владика, отац, пријатељ. Био нам све то заједно, а опет је био више од тога.

Није са нама а опет, присутан како никада прије! Колико год парадоксално звучало, са владиком Атанасијем је све увијек баш тако било, необјашњиво и сверадосно.

Архимандрит Захарија
Манастир Есекс у Енглеској

Владике Атанасија се сећам из мојих студентских дана на Институту Светог Сергија, у периоду од 1968. до 1972. године, где је он предавао најпре Аскетику, а потом и Патрологију.

Са њим сам три године делио собу у дому студената Института, а потом је о. Атанасије добио своју собу коју је, опет, делио са другима. Он је, иначе, пошто би се студенти повукли, увече почињао свој молитвени канон. Читао је молитве које му је слао о. Јустин, па се могло чути листање хартије у глуво доба ноћи. Један од нас је, тако, заволео живот молитве и постао монах. Са посебном љубављу говорио нам је о Ави Јустину и упознавао нас са његовом духовно-теолошком мишљу.

Срђан Петровић
Велика Хоча

У пресудним тренуцима за опстанак Велике Хоче, када је наш народ био избезумљен и у великој паници, када је стање било алармантно, јер преостали народ није имао ко да води, да саслуша и пружи му имало утехе, у моментима када је било најпотребније, Владика Атанасије Јевтић је два пута боравио у Великој Хочи.

Презвитер Милош Пурић
Торонто, Канада

Прича се да је војника Зорана Јевтића, док је служио војни рок између 1958. и 1960. године, један капетан избацио из пуковског фудбалског тима, иако је овај војник много волео фудбал. Старешина је као изговор рекао: „Не може поп да нам брани боје ЈНА”. Војник му на то није остао дужан, те је одговорио: „Није то само поп – то је и мајстор”.

Презвитер Иоанис Никопулос
Патра, Грчка

Било је то за мене искуство без преседана и велики благослов када сам, негде у пролеће далеке 1985. године, први пут посетио чувену Свештену обитељ Св. Архангела Михаила и Гаврила у Ћелијама, где је живео и подвизавао савремени Србин светитељ о. Јустин Поповић. Ово искуство је било и дражесно због тога што сам био део групе од десет студената Богословског факултета у Београду, на челу са тада јеромонахом о. Атанасијем Јевтићем, вољеним и поштованим професором. Међу студентима били су Прле Перић, данашњи Српски Патријарх, Ненад Милошевић, данас професор на Богословском факултету, Зоран Јелисавчић, такође професор, затим Милоје, Василије, и други, чијих се имена не сећам.

Сећање на Владику Атанасија

Игуман Дамаскин
Манастир Св. Германа Аљаског, Платина (Калифорнија)

Наш Манастир Св. Германа у Платини у Калифорнији придружио се Српској Православној Цркви 2000. године. Од тада смо били благословени да се неколико пута сусретнемо са Владиком Атанасијем. Године 2006, посетио сам Манастир Тврдош крај Требиња у Херцеговини, где ме је он срдачно примио и провео доста времена разговарајући са мном, борећи се са својим „тарзановским енглеским”, како га је назвао. У Требињу сам био поново 2009. године, овај пут са мојим родитељима и њиховом кумом, Радмилом Тараило, која је одрасла у том граду.

Игуманија Анастасија са сестринством манастира Девич

Година је 2004, тај свима познати 17. март. Са сестром Ефимијом налазимо се ван манастира, и безуспешно очекујемо обезбеђење Кфора за повратак.

Ноћ проводимо у бдењу слушајући и гледајући о стравичним догађајима широм Косова. Следећег дана покушавамо да сазнамо шта се дешава у манастиру и напокон добијамо вест да су припадници Кфора, Французи, евакуисали сестре и сместили у бивши војни ремонт у Косовској  Митровици, оставивши при том једну сестру у манастиру. Уз строгу процедуру претреса дозвољавају нам да обиђемо сестре. Излазимо јер не можемо остати, сестре су сада под њиховом “заштитом”.

Свештено општежиће Благовести, Ормилија
Чисти уторак, 16. март 2021. године

Крвна група, Rhesus: мартирска – љубави која све даје!
Његови крвни сродници: Свети Мученици Косовскометохијски, Јасеновачки, Пребиловачки... Свети Николај Жички и Охридски, Свети Јустин Ћелијски...
Одакле си ти тачно?
Изјављивао си: Србин, Јелин, Малоазијац, Цариграђанин, Понтијац, Кипранин, Јерусалимљанин, Сиријац, Атињанин, Солуњанин... Понекад и Циганин!
Како си постизао да волиш сва та места и све нас?