Ако су ти пјевали и славословља плели,
„Твоји из твога стада и други који то нису“,
Ако неки нису умјели, а то су хјтели,
Наумих и ја да промуцам твом светопису,
Ако и ја будем неук и невјешт преосвећени,
Спјевати нешто што би личило на те,
Иако сам дрзак, ипак опрости мени,
Ја сам трогодишњак-нека ме схвате, три године твоје,
Епископе, вршњаче, и свих трогодишњака брате!
Христа познасмо и Павла смо знали,
Ерцеговина памти Тита и Климента,
Радошћу су је обрадовали Растко, Данило и Стојан мали,
Цвјетови миомирисни Хришћанског свјета.
Епископовали су овдје и Леонтије, Петар...
Гријехе земљи овој спирали и били њене змије...
Олујно Дух Свети наједном кроз страшни вјетар,
Војводству Савином посла тебе Атанасије,
Илијо дана оних,
Ноје нашег брода, Учитељу многих,
Апостоле рода!
Труд, борбу, смјелост и подвиге твоје,
Инат, строгост, вику, прекоре и слова...
Богоносни, ко ће заборавит', ко је слијепац код очију за прегнућа ова?
Литургије служиш, Богомоље градиш,
Апостоле нове мукама порађаш,
Господа призиваш док виноград садиш,
Обнављајућ' Тврдош дланове рањаваш!
Духоношче, земљу си нам пробудио снену,
Адама Новога тумачивши писмо,
Ради Христа праштај овоме племену,
И то што те таквог недостојни бисмо!
Јереј Данило Дангубић
Теодорова Субота 2010. г. Г.
