Његовом Преосвештенству
блажене успомене Владици Атанасију
вјечан спомен
Спјевао у првој седмици Часнога поста Љета Господњег 2021.
Драгиша – Драган (Милованов) Шекарић
Требиње
На хиљаду девете стотине,
деведесет и друге године,
у прољеће у мјесецу мају
када руже мирисне цвјетају,
а зелени се гора и трава,
ми добисмо Духовнога Лава.
Бог топлином природу кад грије
Владика нам дође Атанасије.
Обнови се наша Епархија
И Манастир Светог Василија,
Стари Тврдош поред Требишњице,
Светим Духом освијетли лице,
Божанственим изгледом засија
Трудом Владике Атанасија.
Родно му је село Брдарица,
А родбина радоснога лица.
Кад се слави Христово рођење
до Неба им стиже усхићење,
Мајка Савка сина је родила
И благослов Господњи добила.
Отац Милан са бројном родбином
Слави Бога дарованим сином.
Дан Сабора Богомајке Свете,
Име Зоран доби то дијете.
Међу бројном браћом и сестрама
Он се учи људским врлинама,
И марљивом раду измалена,
А књига му беше омиљена.
Волио је учи`т и радити,
Косит`, копат`, орат` и садити.
То је радом својим потврдио
Кад је Свети Тврдош обновио.
Основну је школу завршио
И одличан ученик био.
Уписа се на Богословију
Да упозна Истину Божију,
А ту нађе из Мораче брата,
С којим љубав за Христа узраста.
Дан је био он млађи од Риста,
а година рођења је иста,
Као ђаци у Богословији
И све што су бивали старији,
Љубав их је Христова гријала,
Међу њима што се распламсала,
Са којом су срца богатили,
И све такви до скончања били.
Пут монашки они изабраше
А Господа Христа следоваше,
Да би Љубав с Богом учврстили
Богословско знање умножили
До високога звања докторскога
Све служећи и хвалећи Бога.
А Свети их Сабор благослови
Да би ови Српски соколови,
Владичанско звање задобили,
И још више Господа славили.
Митрополит дође на Цетиње
Да одбрани Српске Светиње,
Што су стално нападане биле
Од сатанске отпадничке силе.
А Владика у Херцеговину,
Да учврсти вјеру у Србину
И упозна сву Херцеговину
Витезова Српских дједовину
И сроднике Љубинскога краја,
А предака својих завичаја.
О томе је често говорио
Да је тврди камен заволио
То богатство од Херцеговине
Гдје су никле камене планине,
А и људи чврсти постојани
гдје се вјера Православна брани
која рађа Српске Светитеље
свете вјере утемељитеље.
Јеромонах млади кад је био
Херцегову Земљу походио.
До дубоких стизао је јама,
У којима кости крије тама.
Пострдалима помен је служио
И о томе гласно говорио.
Бетоном су јаме покривене,
А у њима кости заробљене,
Преживјели замукнули људи
Па се мало ко од њих усуди
О јамама да би говорио
Какав режим народ је трпио.
Но Бог посла храброга Владику
Јер рат опет беше на видику.
Политика врха хрватскога
Изли мржњу срца отровнога
На све што се зове Србиново
Почеше се спремати поново,
Да убију или протјерају,
Авнојевске границе дебљају
Компартијску државу срушише,
А усташки програм наставише.
Али Србин сад се одупире
Снагом која из вјере извире
А помоћу Великога Бога
И народа за борбу спремнога.
Благословом честитог Владике
Бог поможе храбре нам војнике
Који бране вјеру и нацију
И чувају Српску традицију
Породице и огњишта своја,
А Владика јуначкога соја
Обилази и храбри војнике
Браниоце Српске Републике,
Стизао је на прве линије
Од метка се заклањао није
Духовну је давао им снагу
Да одбране Отаџбину драгу.
Због велике жртвене љубави
Српски народ њега ће да слави
Јер је стално уз свој народ био
За спас његов много се трудио
Кроз све ратне муке је прошао
Охрабрење борцима давао.
Угроженим помоћ је дјелио
Намирнице које би добио.
Грци наша браћа Православна
Помагаше тешких ратних дана
Владику су прије упознали
И због њега помоћ нам спремали.
Христов војник Свети Димитрије
Заустави офанзиве двије
А с љубављу према свом Владици
С Димитријем Светим су ратници
Одбранили Српско Невесиње
Да се Српство у њега заклиње
Светионик од Српске слободе
Био прије и сад мили роде.
Храбром борбом срца Србинова
Спашена је земља Херцегова
Наш је Свети Владика стизао
И саборно народ крштавао
Често пута била су крштења
У Храму Светога Преображења.
Кад настане прољећна топлина
Долажаше Српска омладина,
Крај Тврдоша на бистриј ријеци
Гдје се наши крштаваше претци,
Тако Свети Владика крштава
И Божије благослове дава,
А призива Цркви да долазе
И на своје душе будно пазе,
Да се дижу и не очајавају
А гријехе да исповједају,
И Господом да се причешћују
И све боље вјеру учвршћују.
Христовом нас Љубављу прожима
У тим тешким ратнијем данима
Да би храбро борбу истрајали
И на страшном мјесту постојали.
А благослов од Бога добија
За долазак Светог Василија,
Из Острога милом завичају
гдје га вјерних уздаси чекају.
Стиже народ са сузом радости
Да цјелива Светитеља мошти
Покајањем да душу умије
И Небески благослов добије
Што га изли Свети Василије
Своме роду што Богу вапије.
Кад је стигла свечана литија
Са моштима Светог Василија
У прољеће у мирисном мају
Кад и птице у гори пјевају
Молитве се до Небеса дижу
А вјерници све бројније стижу
Светитеља да поздраве свога
Да нам помоћ измоли од Бога.
Вјерни народ поред пута клечи
И молитвене говори ријечи
Небеска га радост обузима
Што Светога Василија има
Да се моли Богу за спасење
И страдалном Српству Васкрсење
Па нас учи наш Владика Свети
Како треба за вјечност живјети.
Благословом Владике Атанасија
цјеливасмо Светог Василија
свечано му Тропар пјевајући
докле стиже својој родној кући.
Из Тврдоша Храма Успенскога
Гдје је Христа прослављао Бога,
Мркоњићи уздрхташе село
Све је данас посебно весело
Мјесто куће ту Црква засија
Код кошћеле Светог Василија
Старо стабло храни снажне гране
Ко Светитељ браћу православне
На дан Светог Оца Василија
Ту се служи Света Литургија
А служи је Владика Атанасије
Благословом Светог Василије
Мјесто куће Цркву му посвети
С тим је завјет испунио Свети.
Мјесто гдје се Светитељ родио
Да би извор воде живе био
Владика је ту нам бесједио
И молитве Богу приносио
Учио нас као што умије
Као некад Свети Василије
Трновитим путем ходио,
Али народ Христу приводио
Научна је дјела оставио
Много Светих мјеста походио
Свету Земљу сву је обишао
И о томе радосно причао
Преводио књиге и писао
Да би народ вјеру упознао.
Снагу вјере ум и јаку вољу
На сваком је показао пољу
У великом раду научноме
Служећ Богу и народу своме
писао је за времена она
Од Косова Светог до Јадовна.
Страданије народа Српскога
Све на правди Бога истинога
Проширена говоре издања
Што су пуна истине и знања
Какав злочин чинио се нама,
А сакриван дубоким јамама
И о томе да се не говори
Али Свети Владика се бори
Да би кости биле извађене
И достојно људски сахрањене
Ту у крипти од Црквице бијеле
Да Васкршњу радост подијеле.
Живе душе Српских мученика
С вјерницима кад служи Владика
Храм Христовог ниче Васкрсења
Да се моле Српска поколења
У Страдалном мјесу Пребиловци
Српске крви текоше потоци
Гдје су биле кости сахрањене
Минама су грозно разнешене,
још злочине страшне скривају
нит` се стиде нити да се кају.
Бог на крају пресудиће свима
Вјечном муком тешким злочинцима.
Слушио је на згаришту томе
Литургију Богу истиноме
И скупљао кости разнешене
Што по други пут су убијене.
Ал` су живе душе мученика
Да им Тропар пјева наш Владика
Још Владика оштро критикује
Америку што нас бомбардује
Из два рата свога савезника
Сад Србију бије Америка
И њени НАТО савезници
Што слијепо служе Америци.
Тоне бомби на нас избљуваше
и Србију нашу затроваше.
Ал ће снага Духа Србинова
Издржати страданија ова.
Остадосмо сами без икога
Али помоћ Бога великога
И молитве Владике Светога
Да се Српству зацијеле ране
Кад власт Српска уз свој народ стане
А Косово и Метохија
У слободној Србији засија.
Молитве ће Владике Светога
И његовог брата Цетињскога
Часног ђеда с патријарсима
И монаха Харитона с њима
И Милице мале мученице
Са три и по своје годинице
И Лазара кнеза честитога
И јунака боја Косовскога
И Милоша славног Обилића
С њим Милоша храброг Ћирковића
Што сагори на прагу кућноме
А остави спомен роду своме
Симеона и Саве Светога,
И Стефана краља Дечанскога
Мученика времена свога
И свих Срба што славише Бога
Да Бог позна Српско покајање
И у вјери у Бога надање
Бог ће дати честитог владара
Предсједника, краља или цара
Што ће Богу и роду служити
И Косовски Завјет испунити
Браћо Срби богу се молимо
Да страдање ово издржимо
Кроз страдање доћи ће спасење
И у часној смрти Васкрсење
Па на крају овг мог муцања
Да излијем сузе покајања
Због немара за жртве толике
За свој народ Светога Владике
Даноноћно који се трудио
Да би народ вјери научио.
А повреду кад је задобио
Он се с њоме јуначки борио
Од ње муку трпљаше велику
Па предложи новога Владику
И предаде своју Епархију
Ученику своме Григорију.
Сад одлазиш наш Свети Владико
Па је тужно мало и велико,
Дјеци сузе са лица капају
Док се с тобом тужна опраштају
Ти си дјецу ко Христос волио
Дариво их и с њима се шалио,
Од свих млађи с тли и по године
Пјесмице им казивао дивне
Али једна одлијеже стално
Стићи ћемо на Косово равно
Јечам жњела Косовка дјевојка
А име јој бијаше Радојка
Која ће се с браћом радовати
Кад се Србин свом Косову врати.
А Господ ће тебе прославити
За нас гешне ти ћеш се молити
И када нам дође да пресуди
пренимо се да будемо људи.
