Презвитер Оливер Суботић, уредник Православног мисионара
Петровске покладе, лета Господњег 2022.

Почетком јуна месеца ове године сам добио занимљиву поруку од мог старог пријатеља, ђакона др Ненада Идризовића (иначе службеника Народне библиотеке Србије). Он је у то време био на послу сређивања личне библиотеке блаженопочившег епископа Атанасија (Јевтића) у манастиру Тврдош. Уз поруку ми је послао фотографије препуњених полица са књигама из владичине библиотеке, уз завршни коментар: „Има и твојих књига“.

Епископ Јустин, новоизабрани западноевропски

23. мај 2022.

Преосвећена браћо Архијереји, часни оци, благословени народе Божији

Христос Васкрсе!

Припала ми је ничим заслужена част да вас све овде сабране поздравим и пренесем Патријарашки благослов, као и очинске поздраве Његове Светости Патријарха српскога Господина Порфирија који је са искреним жаљењем спречен да лично присуствује овако важном и узвишеном догађају наше Помесне Цркве – представљању нове књиге о једном о највећих српских и свеправославних богослова нашега века – оцу, учитељу, Епископу, човеку Божијем бесмртности, истоименом Атанасију (Јевтићу).

Мало је било тако живописних личности у историји наше Цркве, какав беше Тасо. Од библијских ликова могао би се поредити са многим – Јеремијом, Јоном, Јованом Крститељем и другим. Ипак, највише је подсећао на пророка Илију, ватреног борца за праву веру и громовника. Док би држао говоре, стицао се осећај да му из ретке браде севају муње. Имао је оштар језик, али благе очи и кротак поглед. Онако крупан, незграпан тутњао је земљом Светог Саве. По рођењу Србијанац, по опредељењу Ерцеговац. По виђењу ученика, био је наш. Тежак, понекад напоран, свадљив и раздражљив, али то ником није сметало. Тако смо га доживели од почетка, тако је и остало до краја.

Његовом Преосвештенству
блажене успомене Владици Атанасију
вјечан спомен

Спјевао у првој седмици Часнога поста Љета Господњег 2021.
Драгиша – Драган (Милованов) Шекарић
Требиње

Игуман Михаило, Манастир Светих Архангела код Призрена
На Источни петак у Манастиру Тврдошу 2022. године
[Видео запис]

По благослову Владике Димитрија, из послушања бих да прозборим неку реч овде испред „мутавог” народа и испред моштију нашег Старца и Оца Атанасија који је ревностан био по узору на Господа. Данас чусмо из Јеванђеља у овај васкрсни дан, о Христовој ревности према храму Господњем када је направио узице и истерао продавце говеда и телади и мењаче новца, када је показао ревност према Храму истеравши све напоље, а онда када су се људи побунили шта ти то чиниш и како ти можеш да истерујеш да истерујеш трговце из Храма, рекао је ако и срушите овај Храм за три дана ћу га подићи.

Поводом књиге Атанасије. Један животопис
Данијел Дојчиновић, теолог и филолог

О првогодишњем помену од упокојења епископа захумско-херцеговачког Атанасија (Јевтића), у издању манастира Тврдоша из штампе је изашла књига Атанасије. Један животопис. Најзаслужнији за ово, по свему необично штиво, јесте њен састављач – епископ западноамерички Максим (Васиљевић).

Међу првим помислима при сусрету са овом књигом, а што је – истину говорећи – био случај и са аутором ових редака, јесте и она која се тиче њене опширности: Није ли се могло на мање од седам стотина страница? Од првих пасуса Животопис разоружава, а поменута недоумица нестаје пред текстуалним врелом у које се утапа пажња и најзахтјевнијих читалаца. Треба недвосмислено рећи да је књига јако добро написана. Брижан језички израз, потпуно истесан, лишен сваке патетике, далеко од било какве баналности, испуњен суштинским информацијама, чини да читање и након десетина, па и стотина страница не постаје аутоматизовано ни за тренутак. Текст је лишен фуснота, што додатно релаксира читање.

Критеријуми теологије Владике Атанасија Јевтића

Епископ Максим (Васиљевић)

Реч на скупу посвећеном годишњици Владике Атанасија у Дому културе у Требињу, 25. фебруара 2022. године (ауторизовано излагање)

Уводне напомене

Тешко је говорити о теологу какав је био Атанасије пред теологом какав је Епископ браничевски Игњатије. Обојица, и ту је олакшање, себе доживљавамо као ученике Владике Атанасија и митрополита Јована Зизјуласа.

Такође је тешко говорити о њему као „предмету интересовања” управо због тога што је он био личност, слободна личност. По речима Христа Јанараса:

Говорити о оцу Атанасију Јевтићу, мислим да није просто тешко, него је немогуће. Било које карактерисање, на пример, да је био Епископ херцеговачки, професор универзитета – јесу објективна звања, која бивају исцрпљена само на пољу индивидуалног, јер означавају неку особу са извесним особинама. Да бисмо упознали било ког човека, треба знати да је присуство човека догађај, јер се не ради просто о некој енергији, дејствима или особинама, него о догађају, односу.

Епископ Григорије поводом годину дана од упокојења Епископа Атанасија

Позни је час, у свијету почиње још један рат, а ја ти пишем ово писмо, драги оче.

Никада нисмо говорили о томе, а нико од нас није био сигурнији да би за оног другог дао живот ако затреба. Никада нисмо употријебили ријечи љубав, отац и син, а оживјели смо их сваким нашим сусретом, сукобом и неслагањем.

Раде Ликић

Ријечи не долазе, кнедла у грлу, жамор у желуцу, али опет није то од туге, но од сјете и осјећаја да се једна епоха завршила. Ријечи тешко долазе, али слике су живе, пуне боја, али и неке узвишене патине. За Митрополитом сузе су саме текле, готово стално тих дана по његовом упокојењу. Дочим сада очи само влаже а усне се извијају у неки топли осмијех док мисли бујају од успомена.

Последњи пут га видјех над одром блаженопочившег митрополита Амфилохија.