Биљка са Срцем у новом дечијем Мартирологиону Цркве

Владика Максим (Васиљевић)

[Фотографија: Владика Атанасије, мали Жарко и његова мајка Бранка, 1994. године]

Прво оглашавање Херцеговачког Владике после његовог устоличења био је јунски Извештај о злочину у селу Брадини (дао је извештај очевидаца о страдању Срба код Коњица). Тела Срба побијених од муслиманâ, крајем маја 1992, Срба у Брадини, више Коњица, ископана код Цркве у томе уништеном селу, сахрањена су на градском гробљу у Требињу у лето 1998. године.

Звучни запис Радио Светигора 14. март 2021. године

Сенка Дурутовић, предсједница „Кола српских сестара“ из Никшића, дугогодишњи химанитарни радник и активни учесник црквеног живота на овим просторима, имала је прилику и благослов да често буде уз блаженопочившег Владику захумско-херцеговачког Атанасија, духовно-теолошку громаду наше Цркве и православља уопште, великог молитвеника за цио српски народ о чијој личности и заслугама ће да се говори, пише и саглeдава у времену које је пред нама.

Милош Марковић
Сећања из Свете земље на Владику Атанасија

Мог духовног оца, Владику Атанасија, упознао сам први пут у пролеће 2001. године у Јерусалиму. У организацији Јерусалимске Патријаршије одржан је теолошки семинар на коме су учествовали сви виђенији теолози православног света, а наша Црква је послала најбоље што смо имали: Владику Атанасија и Митрополита Амфилохија, са којима је био и наш данашњи Патријарх Порфирије. Био сам задужен да водим рачуна о њима и њиховим дневним потребама, што ми је представљало посебно задовољство. Као млад студент теологије учио сам из њихових књига, а сада се пружила прилика да их лично упознам и послужим им. Старци ко старци, брзо су ме прочитали и нисам покушавао да будем енигматичан, јер сам их посматрао као своје ујаке или стричеве, „као својту”, што би рекао наш народ.

У време док још није постао епископ, архимандрит Атанасије је 1990. године дошао у току лета на Свету Гору. Осим Хиландара обилазио је и друге манастире. У то време, скоро сви манастири су већ били прешли на општежитељни поредак, осим четири, међу којима је био и Хиландар. Светогорци су замолили о. Атанасија да предложи тадашњим Хиландарцима да и они донесу одлуку о преласку из идиоритмије на општежиће.

Према  речима епископа Атанасија

мали богословски помен блаженопочившем епископу херцеговачком

Презвитер Стаматис Склирис

Биo сaм у прилици да се сретнем са, блаженог спомена, епископом Атанасијем Јевтићем († 4. март 2021) на путовању које је уприличио српски епископ у Калифорнији г. Максим. Реч је о обиласку парохија помесног епископа једним мини-бусом, путовању у друштву свештеника и монаха. Том приликом владика Атанасије је развио велику тему трезвеноумља (духовне будности), пажње, у свој њеној дубини.

Епископ Григорије

Колико сам се само пута до сада увјерио да се приликом сусрета с другим човјеком догађа тајна која оставља непролазни отисак на нашем бићу. Недавно сам на гробу владике Атанасија затекао једну жену и човјека како клече и моле се. Она је срела владику Атанасија само једанпут у животу. У пролазу. На аеродрому. Њихов разговор је трајао један минут. Тај један једини минут разговора с владиком у толикој мјери је утицао на њу да је имала потребу да из иностранства дође на његов гроб.

Јеромонах Иларион Ђурица

Епископ Атанасије Јевтић је пре свега био просјак бесмртности, веледух и исцелитељ наше помесне Цркве. Тај просјак Господњи са мачем благодати у духу и души био је, несумњиво, један од најзначајнијих православних богослова и црквени списатељ великог броја књига и радова, као и преводилац најважнијих дела хришћанске мисли и хагиотерапеут наше помесне Цркве. Он је исцелитељ који је лечио благом, али још чешће, опором и љутом речју. Стављао је љуту травку на живу рану. Одликовао се увек бујном стваралачком благодаћу, тако да га је васцела Црква православна сматрала стваралачким уметником теологије и марљивим прегаоцем, критичким сазиратељем равним његовом духовном оцу. Управо овоме је епископ Атанасије био послушан и одан као свом бесмртном учитељу у Христу.

Беседа Епископа аустријско-швајцарског г. Андреја на гробу владике Атанасија
8. септембaр 2021.

Драга братијо из Епархије аустријско-швајцарске, испунила нам се наша жеља да заједно са устоличењем митрополита Јоаникија посетимо и двa гробна места двојице највећих теолога и духовника, мисионара, у XX веку, које је имала Српска православна црква у лику митрополита Амфилохија и владике Атанасија. Они су, интересантно, рођени са разликом само један дан. „Човјек снује, а Бог одређује”. Како је то Бог саздао, један из Мораче, други из Брдарице! Како су се срели, како су заједничким путем и постали браћа, као свети Василије и свети Григорије Богослов!

Константин M. Триандафилу
Главни извршни директор Међународне православне хришћанске добротворне организације

Сећање на Владику Атанасија

Мој први посао у Међународнoj православнoj хришћанскoj добротворнoj организацији (IOCC) био je посао менаџера робе са седиштем у Београду, Србија, деведесетих година XX века. Био сам одговоран за регионалне програме помоћи. На врхунцу рата у Босни и Херцеговини, позвао сам једног епископа тражећи дозволу да га посетим и учествујем у подели пакета хране које је IOCC послао возом. Рекао је да сам добродошао уколико будем носио своју радну одећу.