У време док још није постао епископ, архимандрит Атанасије је 1990. године дошао у току лета на Свету Гору. Осим Хиландара обилазио је и друге манастире. У то време, скоро сви манастири су већ били прешли на општежитељни поредак, осим четири, међу којима је био и Хиландар. Светогорци су замолили о. Атанасија да предложи тадашњим Хиландарцима да и они донесу одлуку о преласку из идиоритмије на општежиће.
Према речима епископа Атанасија
мали богословски помен блаженопочившем епископу херцеговачком
Презвитер Стаматис Склирис
Биo сaм у прилици да се сретнем са, блаженог спомена, епископом Атанасијем Јевтићем († 4. март 2021) на путовању које је уприличио српски епископ у Калифорнији г. Максим. Реч је о обиласку парохија помесног епископа једним мини-бусом, путовању у друштву свештеника и монаха. Том приликом владика Атанасије је развио велику тему трезвеноумља (духовне будности), пажње, у свој њеној дубини.
Епископ Григорије
Колико сам се само пута до сада увјерио да се приликом сусрета с другим човјеком догађа тајна која оставља непролазни отисак на нашем бићу. Недавно сам на гробу владике Атанасија затекао једну жену и човјека како клече и моле се. Она је срела владику Атанасија само једанпут у животу. У пролазу. На аеродрому. Њихов разговор је трајао један минут. Тај један једини минут разговора с владиком у толикој мјери је утицао на њу да је имала потребу да из иностранства дође на његов гроб.
Јеромонах Иларион Ђурица
Епископ Атанасије Јевтић је пре свега био просјак бесмртности, веледух и исцелитељ наше помесне Цркве. Тај просјак Господњи са мачем благодати у духу и души био је, несумњиво, један од најзначајнијих православних богослова и црквени списатељ великог броја књига и радова, као и преводилац најважнијих дела хришћанске мисли и хагиотерапеут наше помесне Цркве. Он је исцелитељ који је лечио благом, али још чешће, опором и љутом речју. Стављао је љуту травку на живу рану. Одликовао се увек бујном стваралачком благодаћу, тако да га је васцела Црква православна сматрала стваралачким уметником теологије и марљивим прегаоцем, критичким сазиратељем равним његовом духовном оцу. Управо овоме је епископ Атанасије био послушан и одан као свом бесмртном учитељу у Христу.
Беседа Епископа аустријско-швајцарског г. Андреја на гробу владике Атанасија
8. септембaр 2021.
Драга братијо из Епархије аустријско-швајцарске, испунила нам се наша жеља да заједно са устоличењем митрополита Јоаникија посетимо и двa гробна места двојице највећих теолога и духовника, мисионара, у XX веку, које је имала Српска православна црква у лику митрополита Амфилохија и владике Атанасија. Они су, интересантно, рођени са разликом само један дан. „Човјек снује, а Бог одређује”. Како је то Бог саздао, један из Мораче, други из Брдарице! Како су се срели, како су заједничким путем и постали браћа, као свети Василије и свети Григорије Богослов!
Константин M. Триандафилу
Главни извршни директор Међународне православне хришћанске добротворне организације
Сећање на Владику Атанасија
Мој први посао у Међународнoj православнoj хришћанскoj добротворнoj организацији (IOCC) био je посао менаџера робе са седиштем у Београду, Србија, деведесетих година XX века. Био сам одговоран за регионалне програме помоћи. На врхунцу рата у Босни и Херцеговини, позвао сам једног епископа тражећи дозволу да га посетим и учествујем у подели пакета хране које је IOCC послао возом. Рекао је да сам добродошао уколико будем носио своју радну одећу.
Презвитер Марко Бојовић, Џексон (Калифорнија)
[…] У Тврдош смо стигли током јутарње службе на празник Светих Кирила и Методија, просветитеља и учитеља словенских. На владичанском трону је седео владика Атанасије, умировљени захумско-херцеговачки и приморски. Обрадовао се нашем доласку и благословио да служимо на светој литургији заједно са тврдошким јеромонахом Порфиријем.
Доц. др Драган Ћузулан
Бити у близини и имати искуство различитих духовних поука владикe Атанасијa Јевтићa била је неизмјерна привилегија. Тек накнадно схватите њихову величину и богатство духовне ризнице која вам се несебично даје и да пред собом имате истинску благодат.
Монах Игнатије Марковић
…Молим Вас, увек сте нам добродошли!
Не сумњам, Ваше присусуство биће овде на спасење многима…
(Писмо о. Јустина Ћелијског Зорану Јевтићу, ученику богословије)
Свети Учитељ своме свагда Христочежњивом Чеду, тада још увек ученику Светосавске Богословије, у своме првом писму, овим речима му се обраћа, овом добродошлицом, одушевљено, управо после првог његовог доласка у Ћелије. Верујем да је, управо присуство Владике Атанасија, у овом и оваквом свету, у нашој и у свим срединама, било на спасење многима.
Свештеник Милан Унковић
Лас Вегас, Невада
У мору текстова који су се у последње време појавили, а у вези са блаженом кончином великог оца нашег Атанасија Херцеговачког, одлучио сам да и ја придонесем једно необично искуство са њим које се збило у Америци.
Александар Р. Жерађанин
4. март 2021. Многи у роду нашем православном, српском, заплакали су данас. Стало је срце неуморног слуге Божијег Епископа Атанасија. Православна Црква је изгубила најумнијег пастира, наш народ је изгубио величанственог сведока истинске слободе, баш онакве слободе за какву је Бог створио човека.
Неколико немуштих речи нашем духовном родитељу
Сестринство Манастира Петра и Павла
У сећању (успомени) увек можемо наћи драге људе, како оне који су са нама (на земљи), тако и оне који су отпутовали, као што је Владика Атанасије. Не морамо ићи нигде, само завиримо у своје срце и наћи ћемо их, ту су, чекају! Владика Атанасије је несумњиво урезан у срце сваког кога се дотакао.
Како смо, нас неколицина студената, видели и доживели о. Атанасија у Атини (1964-1986)
Отац Стаматис Склирис
Знате ли која је била „црквица која је личила на скривену помисао”? Можда она у којој се цариник из Јеванђеља молио сагнуте главе и ударао се у груди. Била је то и црквица коју је насликао Константин Партенис. [Назив његове слике гласи: Τὸ ἐκκλησιδάκι πού ἔμοιαζε μὲ λογισμὸ κρυφὸ (црквица која је личила на скривену помисао). — Прим. прев.] Знам да је био и извесни јеромонах Атанасије који је смерно служио 1966. године у Руској цркви на Синтагми у Атини. Нико га није познавао.
Бошко Ерић
доцент на патрологији на Православном богословском факултету у Фочи
Средопосна недеља, 2021. године у Фочи
Последњих недеља читам текстове посвећене Владики Атанасију на сајту Захумско-херцеговачке и приморске епархије и тек на дан после четрдесетодневног помена Владики осмелио сам се да напишем нешто из мог сећања.
Епископ источноамерички Иринеј
О Четрдесетодневном парастосу Епископу Атанасију у Орланду
10. април 2021. године
О, Владико свети и велики, поносе и дико Херцеговине, поносе и радости васколике Српске Православне Цркве, учитељу васколиког православља у овоме свету! Како сада ја неуки, мањи од свих на свету, да станем пред тебе, громаде од архијереја, и покушам да својим неуким речима, дрхтећим уснама, душом и срцем опишем тебе и твој живот, који се не може описати? Једину утеху налазим у речима великог Апостола незнабожаца Павла, у оним речима што је написао Коринћанима, када је рекао „…ако имате и хиљаде учитеља у Христу, али немате много отаца. Јер вас у Христу Исусу ја родих јеванђељем.“ Ово нам говори Свети Апостол (1.4,15), али и овај велики архијереј који сâм по имену не зна за смрт, јер је већ прешао из овог света у живот вечни. И, заиста, живот, рад, све што бива о њему и око њега говори само о Христу, живећи у Христу и за Христа. То је наш Владика Атанасије.
