Свештеник Милан Унковић
Лас Вегас, Невада

У мору текстова који су се у последње време појавили, а у вези са блаженом кончином великог оца нашег Атанасија Херцеговачког, одлучио сам да и ја придонесем једно необично искуство са њим које се збило у Америци.

Александар Р. Жерађанин

4. март 2021. Многи у роду нашем православном, српском, заплакали су данас. Стало је срце неуморног слуге Божијег Епископа Атанасија. Православна Црква је изгубила најумнијег пастира, наш народ је изгубио величанственог сведока истинске слободе, баш онакве слободе за какву је Бог створио човека.

Неколико немуштих речи нашем духовном родитељу

Сестринство Манастира Петра и Павла

У сећању (успомени) увек можемо наћи драге људе, како оне који су са нама (на земљи), тако и оне који су отпутовали, као што је Владика Атанасије. Не морамо ићи нигде, само завиримо у своје срце и наћи ћемо их, ту су, чекају! Владика Атанасије је несумњиво урезан у срце сваког кога се дотакао.

Како смо, нас неколицина студената, видели и доживели о. Атанасија у Атини (1964-1986)

Отац Стаматис Склирис

Знате ли која је била „црквица која је личила на скривену помисао”? Можда она у којој се цариник из Јеванђеља молио сагнуте главе и ударао се у груди. Била је то и црквица коју је насликао Константин Партенис. [Назив његове слике гласи: Τὸ ἐκκλησιδάκι πού ἔμοιαζε μὲ λογισμὸ κρυφὸ (црквица која је личила на скривену помисао). — Прим. прев.] Знам да је био и извесни јеромонах Атанасије који је смерно служио 1966. године у Руској цркви на Синтагми у Атини. Нико га није познавао.

Бошко Ерић
доцент на патрологији на Православном богословском факултету у Фочи
Средопосна недеља, 2021. године у Фочи

Последњих недеља читам текстове посвећене Владики Атанасију на сајту Захумско-херцеговачке и приморске епархије и тек на дан после четрдесетодневног помена Владики осмелио сам се да напишем нешто из мог сећања.

Епископ источноамерички Иринеј
О Четрдесетодневном парастосу Епископу Атанасију у Орланду
10. април 2021. године

О, Владико свети и велики, поносе и дико Херцеговине, поносе и радости васколике Српске Православне Цркве, учитељу васколиког православља у овоме свету! Како сада ја неуки, мањи од свих на свету, да станем пред тебе, громаде од архијереја, и покушам да својим неуким речима, дрхтећим уснама, душом и срцем опишем тебе и твој живот, који се не може описати? Једину утеху налазим у речима великог Апостола незнабожаца Павла, у оним речима што је написао Коринћанима, када је рекао „…ако имате и хиљаде учитеља у Христу, али немате много отаца. Јер вас у Христу Исусу ја родих јеванђељем.“ Ово нам говори Свети Апостол (1.4,15), али и овај велики архијереј који сâм по имену не зна за смрт, јер је већ прешао из овог света у живот вечни. И, заиста, живот, рад, све што бива о њему и око њега говори само о Христу, живећи у Христу и за Христа. То је наш Владика Атанасије.

Игуманија манастира Ћелија Пиперска монахиња Јелена са свим у Христу сестрама
Манастир Ћелија Пиперска, на Благовијести 2021. године

Повод да напишемо један текст уочи четрдесетодневног помена Владици Атанасију Јевтићу, нашем драгом Таси, био је чланак на који смо случајно наишли на интернету. Пажњу нам је привукао наслов: „Ко је био Атанасије Јевтић?“. Очекивали смо да ће текстописац покушати да подијели са читаоцима неки утисак, сјећање, а наишли смо на портрет који не личи на Тасу. Подударају се, додуше, неке основне чињенице из биографије. Остатак је вјешто прекројена и искривљена слика. Свако ко је знао Тасу, види да та слика нема везе са њим.

Ви кажете да смо мутави,

Лењивци и незналице,

А знате да дјеца гледају кроз лице

Директно до срца

И у Вашој вици виде очи душе

Како се у тузи и молитви гуше,

А и сами чујете кад Вам срце муца.

Сестра Магдалина
Петропавлово, март 2021.

Кад проговори
то нису речи
то распукле брескве са неба падају
прште од сока и сласти
миришу
хране те
жеђ утољују
све безбојно и сиво
боје у румено
којим су обојене.

Никола Александар Марић

Када су Учитељи
стигли међу нас
ми смо већ били
добро изубијани
и гладни рошчића
око којих
отимасмо се са свињама
поседнутих легионима

Никола Александар Марић

+Атанасију

Пре но прођем капију
за којом сама чешња
поздравим гробну црквицу
у којој празан ми гроб
на опомену

У порти
волим да сретнем децу

Мирјана Зиројевић

Нижу се дани откако нас је тијелом напустио онај за кога је мало рећи човјек, владика, отац, пријатељ. Био нам све то заједно, а опет је био више од тога.

Није са нама а опет, присутан како никада прије! Колико год парадоксално звучало, са владиком Атанасијем је све увијек баш тако било, необјашњиво и сверадосно.

Архимандрит Захарија
Манастир Есекс у Енглеској

Владике Атанасија се сећам из мојих студентских дана на Институту Светог Сергија, у периоду од 1968. до 1972. године, где је он предавао најпре Аскетику, а потом и Патрологију.

Са њим сам три године делио собу у дому студената Института, а потом је о. Атанасије добио своју собу коју је, опет, делио са другима. Он је, иначе, пошто би се студенти повукли, увече почињао свој молитвени канон. Читао је молитве које му је слао о. Јустин, па се могло чути листање хартије у глуво доба ноћи. Један од нас је, тако, заволео живот молитве и постао монах. Са посебном љубављу говорио нам је о Ави Јустину и упознавао нас са његовом духовно-теолошком мишљу.

Срђан Петровић
Велика Хоча

У пресудним тренуцима за опстанак Велике Хоче, када је наш народ био избезумљен и у великој паници, када је стање било алармантно, јер преостали народ није имао ко да води, да саслуша и пружи му имало утехе, у моментима када је било најпотребније, Владика Атанасије Јевтић је два пута боравио у Великој Хочи.

Презвитер Милош Пурић
Торонто, Канада

Прича се да је војника Зорана Јевтића, док је служио војни рок између 1958. и 1960. године, један капетан избацио из пуковског фудбалског тима, иако је овај војник много волео фудбал. Старешина је као изговор рекао: „Не може поп да нам брани боје ЈНА”. Војник му на то није остао дужан, те је одговорио: „Није то само поп – то је и мајстор”.