Сабрат тврдошки

Сабрат тврдошки

Никола Александар Марић

+Атанасију

Пре но прођем капију
за којом сама чешња
поздравим гробну црквицу
у којој празан ми гроб
на опомену

У порти
волим да сретнем децу

А када сви пожуре да ми руку
целивају, окренем причу
сабор око мене стисне се
и чека речи које сам дужан

Ја, мањи од свих
око врата икона Богородице
а унутра, по милости Боже,
на костуру Адамовом
апостолски благослов

Желим уместо сваког достојанства
да будем само сабрат тврдошки
и место хвалословља
осаму крај апостолског зденца

Богочовеком Христом да сладим


Штампа