Helix Ultimate Framework

Helix Ultimate is a user-friendly, modern, highly customizable and easy to integrate solution to build your next Joomla website based on your idea. Perfect to use as-is or as a blank, genesis, starter template for development.

Епископ Атанасије (Јевтић)


Епископ др Атанасије (Јевтић), професор-емеритус Универзитета у Београду, аутор је бројних књига, студија, чланака, огледа и беседа на више светских језика.

Његови богословски, антрополошки, патролошки, црквено-историјски радови залазе у све периоде историје Цркве и обухватају сва важнија питања православног библијско-светоотачког богословља.

Педагошки и научни рад


Др Атанасије Јевтић, редовни професор у пензији, посебно се истакао својим научним, стручним и педагошким радом, стекао међународну репутацију и остварио вредне разултате у обезбеђивању наставно-научног подмлатка у области за коју је изабран. Један је од најплоднијих и најзначајнијих савремених теолога, не само у српској средини него и у свету. Проф. др Атанасије Јевтић постао је први професор емеритус у историји Православног богословског факултета Универзитета у Београду.
Владика Атанасије
Тако бисмо могли сажето да окарактеришемо епископа Атанасија: човек отворен, човек љубави и слободе. Његово дело и живот не само да одишу слободом и љубављу, већ и откривају њега самог као слободног и љубећег. Будући сам слободан, ослобађа и нас.
Православни богословски факултет Универзитета у Београду поносан је на свог професора емеритуса, а Катедра за патрологију понаособ, свагда бивајући свесна да своје истакнуто место међу другим катедрама дугује његовом доприносу.
Владика Атанасије

О истинској љубави, слободи и вечном животу (Опширни коментари на Свеске Достојевског [1863–1864])


Достојевски је, 16. априла 1863. године, оставио забелешку поводом смрти своје прве жене, Марије Димитријевне Достојевски, која је дан раније умрла од туберкулозе. У тој забелешци он пише следеће: „Маша лежи положена на столу. Да ли ћемо се икада опет видети?” У наставку Достојевски пише, да заволети другог човека као самога себе, по заповести Христовој, није могуће. Само Христос је то могао, али Он је вечни идеал коме сваки човек тежи, и по закону природе, треба да тежи.