Љубав коју је Атанасије имао према свом Светом претхонику на трону Херцеговачких Владика на неки начин је крунисана 10. и 11. маја 1996. године, када су, по његовој молби, мошти Св. Василија посетиле Херцеговину.
Острошки Чудотворац је посетио земљу која је, прошавши кроз огањ рата, тих дана видала ране. После облачења Светитеља Василија у ново архијерејског одјејање, у Острошкој обитељи, 10. маја рано ујутру, ауто-литија је кренула ка Херцеговини, са моштима Светитеља положеним у џипу који је возио монах Исаија, а крај њега је седео Митрополит Амфилохије. Атанасије је предводио појање, посебно понављајући Васкрсни тропар. Потресно и величанствено је било када је један коњ, радосно поскакујући, пратио кола у којима је био Св. Василије. У присуству Патријарха Српског, у препуној народа Саборној Цркви у Требињу, Владика Атанасије изговорио јеречи добродошлице:
Ја као недостојни Епископ овде, шта да ти кажем него: Добро си дошао на ову мученичку свету земљу, покапану крвљу Светаца и Мученика, сузама Праведникâ и поборникâ правде и слободе, вере Христове и образа људскога. Мученикâ с којима си Ти војевао, а заједно у одбрану Крста са три прста, Мученикâ из твога Тврдоша, кога си бранио и одбранио, па су га непријатељи после тебе спалили, али га је народ твој обновио, Мученикâ из устанака 18. и нарочито 19. века, Мученикâ до данас, и данас.
У Манастиру Тврдошу игуман Григорије је произнео надануто словоа. Тада се је веселила сва стара Херцеговина, Хум и Захумље. У 45 минути и 30 секунди, види се будући наш Патријарх Порфирије који држи микрофон за Караџића.
Из Тврдоша је колона кренула ка Мркоњићима, родном месту Св. Василија. Одатле се ишло у Величане, да би онда мошти кренуле за Никшић и потом се вратиле у Острог.
