Дјеца Владици Атанасију Јевтићу

Дјеца Владици Атанасију Јевтићу

Ви кажете да смо мутави,

Лењивци и незналице,

А знате да дјеца гледају кроз лице

Директно до срца

И у Вашој вици виде очи душе

Како се у тузи и молитви гуше,

А и сами чујете кад Вам срце муца.

Атанасије је бесмртан,

Тако име каже,

Али Ваша бесмртност

Не лежи у њему!

Ако смо ми мало и мутавије приче,

Срце наше никад не може да лаже

И чује кад Ваше

Јеца и док виче!

Е зато нам опростите,

Јер нама ништа не значе ријечи

Елоквентне

Вавилонски рјечници за дичне и паметне

Тући и ћуткати дјецу лако могу!

Ипак, она знају:

Ћутање је почетак муцања о Богу!

И не стидимо се ми нимало муцања!

Ми се више плашимо правог одрастања

У времену кад нас речитости уче...

Тући треба дјецу...

Али нас данас нешто горе туче...

Вјечност има мјеру – збуњенији нас уче

И сада да може без сјутра и јуче.

Није лако данас ни мутав више бити,

А још мање ко Ви, иза језика се крити.

Ратоваће језик с муцањем довијека!

Одмуцајте свијету у име Ваше дјеце

Да муцање је једини говор у човјека!

 

Свети Симеон Мироточиви, 2011.


Штампа