Никола Александар Марић
Када су Учитељи
стигли међу нас
ми смо већ били
добро изубијани
и гладни рошчића
око којих
отимасмо се са свињама
поседнутих легионима
Они су прво
управили руке ка небу
и из својих торби
вадили томове мудрости
наших златоустих и наставника
и то беше Васкрс
Еноха и Илије у последње дане
Странствовали су
као и Свети Сава
и прошли свете земље
дотакли се крштених језика
и у наше име
пред олтарима клечали
међу архијерејима
живописаним
и пили њихову светлост
и јели књиге њихове
испуњавајући се ревношћу
Када су стигли
почеле су цркве
саме у ноћи душе
да светле
звона да им се подмлађују
кубета злате
Савини извори да вре
тихи народ да се придиже
и сабира у литије
и Вавилон тајно прелази
у Јерусалим
Позвали су неимаре и песнике
судије и војнике
сељаке и раднике
и мало по мало
преводили их у богослове
устајао је народ
као из земље трава
и имена мученика
из гробова, јама
и цркве из урвина
коњушница и штала
завет из мита
Косово из поља
разум из деменције
срца из инфаркта
одступништва
И не остаде ниједно место
ниједно око, ухо, глава
да до ње не дође
њихова блага наука
њихови горки лекови
раширише скинију
покров народни
и ставише нам у уста
тропаре, песме и узношења
Када су стигли међу нас
као да смо порасли
дозрели
да нам се све само говори
да нам се отварају
врата тајних простора
и почели смо да разумевамо
шта су нам то песници
неки и луди говорили
и одакле су преписивали
или шапат небесника
преводили у речи
Када су Учитељи стигли
горе да померају
нас мртве васкрсавају